Glogonj.Net

Još kao učenik petog-šestog razreda, kao dvanaestogodišnjak, Saša Stefanović, danas student druge godine Vojne akademije Vojske Srbije – Smer oklopne jedinice, počeo je da razmišlja o vojnom pozivu. Prva saznanja o vojsci čuo je od svog oca, tada oficira u rezervi. Iako otac o tome nije mnogo govorio u kući, a bile su to i godine poslednjih ratova po raspadu Jugoslavije, ja sam o svemu tome razmišljao.

Neke pojedinosti o očevom vojnom i ratnom iskustvu čuo sam od njegovog dobrog prijatelja. Postao je moj idol. Hteo sam da budem kao otac. Ta želja, i ta misao, je sazrevala u meni i konačno dobila svoj epilog po završetku osmogodišnjeg školovanja.

VOJNA GIMNAZIJA, TOPČIDER

Kao i svake godine, u aprilu-maju, vojne škole objavljuju konkurs za upis u srednje i visoke vojne škole. Zainteresovao me je konkurs za upis u Vojnu gimnaziju. Usledili su pregledi, testiranja. Nakon toga, neizvesnost. Čekam rezultat. Konačno, primljen sam. Najveći trenutak u mom životu tada četrnaestogodišnjaka, kaže Stefanović i dodaje:

– Iz Glogonja na Topčider. Impresivno zdanje Vojne gimnazije. Sve je kao najlepši san. U njoj stičem mnogo drugova i sjajnih profesora koji su ne samo predavači, već su u mnogo čemu golobradim dečacima zamena za roditelje. Oni su sa nama, čak i kad nismo u nastavi. Rade sa nama u Internatu, uvek su tu kad im vreme dozvoli. Vojna gimnazija pruža izuzetne uslove za rad i nadasve za sport i rekreaciju. Za četri godine, koliko traje školovanje u gimnaziji, mešaju se osećanja. U prvoj godini najčešće nedostaje dom i roditelji. Kasnije sve više shvataš da postaješ samosvojan-svoj čovek. Porodicu u najvećoj meri kasnije zamenjuju drugovi. To drugarstvo, kasnije, ostaje za ceo život.

VOJNA AKADEMIJA, BANJICA

Po završetku Vojne gimnazije dalji put vodi do Banjice, na Vojnu akademiju Vojske Srbije. Mogao je da bira smerove i konačno se opredeljuje za Smer oklopnih jedinica. Danas je Saša Stefanović na drugoj godini studija. Prosečna ocena devet.

– Vojna akademija je mesto gde sam naučio da razmišljam racionalno i tek sada shvatam koliko je to važno za mladog čoveka. Čini mi se da se to može naučiti samo na Akademiji. Tu se ne uče samo vojne nauke i doktrine. Tu se uči da čovek zaista bude čovek i kako da kao kompletna ličnost u određenim trenutcima može da vodi ljude kroz stresne situacije. Na Akademiji postoji precizan Kućni red i svako mora da obaveze izvršava na vreme, tačno i u potpunosti. Onaj ko to ne može odustaje i povlači se, kaže Stefanović.
Zbog svog životnog izbora i posvećenosti vojničkom pozivu osećam se srećnim. Osećam, mnogo veću dozu zrelosti u odnosu na svoje vršnjake iz civilstva. Čini mi se da zrelije gledam na život i izazove. Život ispunjen konkretnim obavezama smatram vrlinom. To danas nedostaje mladim ljudima.

U očima i glasu Saše Stefanovića izvire optimizam, vedrina. To je rezultat same prirode ovog mladića, ali je, svakako, i odraz uticaja njegovih vaspitača.

– Odnos starešina prema pitomcima je izuzetno korektan, ali i vojnički. Svako od nas mora da ispunjava obaveze. Na Vojnoj akademiji nema ponavljanja godine. Ukoliko student ne položi ispit u trćem roku, gubi pravo na školovanje i dužan je da vrati sva sredstva koja država ulaže u njegovo školovanje. Vojna akademija stvara odgovornu ličnost spremnu da u svakom trenutku pomogne. Stvara razumnog i saosećajnog čoveka, tvrdi Stefanović.

I danas, u ovo vreme, aktuelni su konkursi za upis u vojne škole. Sašina poruka mladićima kaže:

– Ako volite vojni poziv, ako je to vaše iskreno opredeljenje i želja ne dvoumite se. Naša vojska se oporavila i uspravila i pruža odlične uslove za rad. Vojne škole stvaraju odlične stručnjake i ljude.
U tom iskrenom uverenju rastali smo se od Saše Stefanovića koji je iz Beograda stigao u Pančevo na zakazani sastanak. Želimo mu uspeh do kraja školovanja i do prvog oficirskog čina.

Saša, taj vredan momak, kome život i nije bio baš najnaklonjeniji u detinjstvu izrastao je u ličnost, u mladića koji sve više postaje uzor svojim vršnjacima u Glogonju. On voli Glogonj i Glogonjce. Dovoljno je reći da se svom selu redovno vraća. Tu je najtoplije, kaže. Tu je roditeljski dom, otac, njegov idol, i sestra Snežana koja ga verno prati i sestrinski voli.

KAPITEN

Saša Stefanović je odličan rukometaš. Kapiten je rukometne ekipe Vojne akademije. Za to što je zavoleo rukomet zaslužan je Kosta Radišić, trener glogonjskih rukometaša u vreme kada je on počinjao da se bavi rukometom. I zaista, Kosta Radišić je priznato ime srpskog rukometa i nosilac Spartakove nagrade za doprinos u razvoju fizičke kulture.

Autor: Dragan Dimitrijević